Почетна

Манастир Дубоки поток налази се у изворишном делу истоименог потока, између села Доброшевине и Читлука, на северној страни Ибра, удаљен око 3 км северно од Зубиног Потока. Манастир сачињавају црква Ваведења Св. Богородице и сада обновљени и насељени конак из 19. века.

црква Ваведења Св. Богородице

Црква Ваведења Св. Богородице

Цркву Св. Богородице народ зове и ,,Црква Свете Руке,, прозвана тако по реликвији – руци Св. Никите коју је у бурним временима, по народном предању заједно са ковчежићем , пренео из Пећке Патријаршије неки калуђер који је са њима преноћио на остацима старе цркве, где су сељани потом са попом Ђорђем подигли црквицу Св. Пречисте – Ваведења Свете Богородице.  Натпис ,,Црква Свете Руке,, изливен је на звону које се и данас налази звонику.

Олтарски део цркве

Олтарски део цркве

Има неке симболике у месту отварања прве колашинске световне школе која је основана у порти садашњег манастира. Дубоки Поток у народу познатији као ,,Света Рука,, јесте манастир који је одиграо пресудну улогу у чувању и развијању националне свести и самосвести на падинама Мокре Горе, Рогозне и у долини Ибра. На тај начин успостављен је континуитет са просветно-културним и цивилизацијским достигнућима преткосовске и Косовске Србије! Самим тим и изграђен мост према новој европској култури и цивилизацији, према 20. веку. То је био први корак, али корак ,,од седам миља,, а највише захваљујући Рашко-Призренској Митрополији, Митрополиту Мелетију и Српском конзулату…

Новоизграђени Конак

Новоизграђени Конак

Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој.

Ваведење

Ваведење

За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъу Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет“ када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.

Ваведење Св. Богородице

Ваведење Св. Богородице

И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата свети Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

Facebook

Get the Facebook Likebox Slider Pro for WordPress